Kipar … Cyprus … Κύπρος …

Ostrvo aroma, boja i ukusa. Ostrvo Bogova...

Kipar je ostrvo neuporedive prirodne lepote, istorijskih spomenika, divnih peščanih plaža i kristalno čistog Sredozemnog mora. Svojim spektakularnim pejzažima i zavidnom klimom, Kipar nudi magičnu mešavinu romantike i opuštanja u divnom okruženju. Ovo je ostrvo lepote i zemlja kontrasta. Sunčane plaže, kosmopolitske gradove i luksuzne hotele, smenjuju planine obrasle borovom šumom i živopisna planinska seoca.

map of cyprus

Κυπριακή Δημοκρατία
Republika Kipar (грчки: Κύπρος, Kýpros; турски: Kıbrıs) je ostrvska zemlja u Sredozemlju, u kome je treće po veličini  ostrvo - nakon Sicilije i Sardinije. Nikozija ili Levkosia (na grčkom) je glavni grad Kipra, smešten na obalama reke Pedhieos. Ovo je lep i živahan grad, prepun finih restorana, barova i kafića. Južni deo grada je sofisticiran, sa prelepim bulevarima i predstavlja svojevrstan miks modernih i starih građevina. Severna Nikozija je zadržala svoj stari svetski šarm i malo se promenila od kako je grad podeljen 1974. godine. U martu 2008.godine, srušen je zid, koji je decenijama stajao između kiparskih Grka i UN tampon zone. Zid je delio ulicu Ledra, u samom srcu Nikozije i predstavljao je jak simbol 32-godišnje podele. 03. Aprila 2008, ulica Ledra je ponovo otvorena, u prisustvu grčkih i turskih zvaničnika sa Kipra.

Kipar je jedna je od najpopularnijih turističkih destinacija na Sredozemlju, koju poseti više od 2,4 miliona turista godišnje, u velikoj meri i zbog  tipične sredozemne klime:  važi za natoplije ostrvo Mediterana sa oko 340 sunčanih dana godišnje, te je najsunčanija zemlja u ovom delu sveta.  Turizam je privredna oblast od koje zavisi celo ostrvo, jer pokriva svojim prilivom 3/4 budžeta. Baziran je na kupalištnom turizmu zbog prelepih i raznolikih oblala i plaža – od strmih do ravnih i prostranih, od šljunkovitih do peskovitih. Plaže Pafosa, Limasola, Aja Nape, Morfua  i dr. spadaju među najlepše na Mediteranu pa čak i svetu. Razvijen je i kulturno-istorijski turizam: na ostrvu se nalazi nekoliko antičkih gradova od kojih su najpoznatiji Salamis, Kurion i Amatus. U većim gradovima postoje mnoge stare građevine interesantne za turiste poput Kolosi dvorca u Limasolu, tvrđave Pafos, Selimije džamije u Nikoziji itd. Mnogi od objekata su pod zaštitom UNESKO-a uključujući tu i 9 pravoslavnih manastira i crkava. U unutrašnjosti ostrva postoje mnoga - kako grčka, tako i turska sela, u kojim se život odvija na prilično tradicionalni način, pa ima mesta i za seoski turizam, kaoi za planinski, zimski i skijališni turizam na planini Trodos.

kip5Ono što Kipar čini toliko mističnim, jeste njegova 10.000 godina stara istorija. Na ostrvu su isprepletani brojni mitovi, legende, ali i stvarnost. Mnoga arheološka nalazišta predstavljaju samo mali dokaz njegove burne i bogate prošlosti.

Kipar je bio naseljen još u doba neolitskog čoveka, a prema brojnim istorijskim podacima, na ostrvu su se smenjivali Egipćani, Grci, Asirci, Persijanci, Rimljani, a kasnije i Venecijanci, Turci, Francuzi i Englezi. Prema mitologiji, Kipar je rodno mesto boginje ljubavi i lepote, Afrodite.

U geološkom i geotektonskom pogledu Kipar predstavlja deo Male Azije koji se u prošlosti odvojio. U klimatskom i vegetacijskom smislu, ostrvo je smešteno u severnom umerenom pojasu, tj. u mediteranskoj podoblasti.

Reljef ostrva je pretežno planinski. Dva planinska lanca pružaju se pravcem zapad-istok. Južni lanac, Trodos, vulkanskog je porekla i ispunjava gotovo ceo jugozapadni i južni deo ostrva, uzdižući se do vrha Olimpa na 1.951 metar nadmorske visine. Severni, lanac Kirenija, pretežno se uzdiže neposredno iz mora, vrlo je uzan, veoma ispresecan i oštar krečnjački greben. Između ova dva veličanstvena planinska lanca, prostire se plodna ravnica Mesaorija.

Sa stanovišta saobraćaja, ova zemlja se nalazi bukvalno između Evrope, Azije i Afrike. Za njega se kaže da je najistočnija zapadna zemlja. Obzirom da se nalazi 64km južno od Turske, 97km zapadno od Sirije, 385 km severno od Egipta i 439km severno od Sueckog kanala, skoro svaki brod koji prolazi ovuda i dalje na istok i obrunuto, zaustavlja se u nekoj od kiparskih luka. Više od 1000 stranih brodova danas plovi svetskim morima pod kiparskom zastavom. Osim brodskog, Kipar je važna stanica i za avionski saobraćaj od Evrope ka Bliskom istoku i dalje, koji se odvija preko aerodroma u Larnaki i Pafosu.

Nezavisnost od Velike Britanije Kipar je stekao 1960.godine a od 1. Maja 2004. je član Evropske unije.

Turska je 1974. izvršila invaziju na Kipar i okupirala značajne delove ostrva, što je hiljade kiparskih Grka i Turaka pretvorilo u izbeglice. Tada je došlo do uspostavljanja delimično autonomnog režima u okupiranim delovima na severu ostrva.  Aktuelne nesuglasice su doprinele podeli ostrva na 4 dela: Republiku Kipar na jugu, Tursku Republiku Severni Kipar /koju priznaje samo Turska/ na severu ostrva, Zelenu liniju Ujedinjenih nacija koja deli ostrvo na 2 dela i dve suverene baze nad kojima je Velika Britanija zadržala kontrolu nakon proglašavaja nezavisnosti Kipra.

Zastava Republike Kipar je jedina u svetu na kojoj se nalazi oblik države na geografskoj karti. Taj oblik je u centru zastave i obojen je bakarnom bojom, obzirom da je bakar simbol Kipra i da ime ostrva potiče od njega. Ispod oblika ostrva nalaze se dve ukrštene maslinove grančice koje su simbol jedinstva i mira između Grka i Turaka. Podloga je bela. Zastava je usvojena odmah nakon dobijanja nezavisnosti i osmislio ju je tadašnji potpredsednik dr. Fazil Kučuk a prihvatio predsednik Makarios.  Uz zastave Irske, Indije i BiH predstavlja tzv “mirovne zastave”.

Himna Republike Kipar je „Ύμνος προς την Ελεύτεριαν – Umnos is tin Eleftherian” – što znači “himna slobodi”. Himna Republike Kipar i himna Republike Grčke su jedna te ista himna.

Valuta je Kiparska Funta  /CYP/ … 1 CYP = 1,76€

Vlada Republike Kipar se sastoji od Predsednika i Potpredsedika te Parlamenta sa 59 članova /56 Grci, 3-manjine/. Sudska vlast ima 13 članova. Sadašnji predsednik je Tasos Papadopulos izbran na izborima 2003.g. Vojska se sastoji od oko 6500 vojnika . Iako je članicea EU, Kipar nije članica NATO-a.

Službeni jezik je grčki. Dosta se koristi i engleski jezik, koji govori oko 90% domaće populacije, obzirom da je Kipar bio britanska kolonija skoro 80 godina.
Prema podacima iz 2005. Kipar ima 780.133 stanovnika /celokupno ostrvo/ sa neravnomernom gustinom naseljenosti. Priobalni sektor oko većih gradova je najnaseljeniji, pre svega u i oko Limasola, Larnake i Nikozije. 69% stanovništva živi u gradovima. 77% stanovništva su Grci, 18% Turci i 5% ostale etničke gruče. Gotovo svi – i Grci i Turci, žive na svom delu ostrva.

Religijska struktura se poklapa sa etničkom: Grci su pravoslavci, Turci sunitski muslimani uz manji broj ateista u oba naroda.

Hrana… Kiparska kuhinja predstavlja kombinaciju grčke i turske kuhinje, bazirane pre svega na mesu, salatama i voću. Lokalni sir se zove haloumi. Roštilj je veoma popularan način spremanja mesa i ribe, a meze je tradicionalni obrok sačinjen od 20 različitih manjih jela.

KIPAR top ponuda

Aja Napa je turistički centar na jugoistočnoj obali Kipra, 40km od Larnake, 8km od Protarasa, u blizini rta Greko.
Sa svojim zalivima, uvalama i nepreglednim plažama duž kilometarske obale, omiljeno je mesto za odmor porodica i parova

module test